Potrošnja struje je najčešća tema kada se priča o toplotnim pumpama, i najviše zbunjuje. Na forumima jedni pišu da im pumpa troši zanemarljivo, drugi da im je račun dupliran. Obe priče mogu biti tačne — razlika je skoro uvek u dimenzionisanju, temperaturi vode i načinu rada, a ne u marki.
U ovom tekstu objašnjavamo šta znače brojevi iz kataloga, kako da sami procenite godišnju potrošnju i šta je to što potrošnju diže.
COP | Odnos toplote i struje u jednoj, tačno određenoj tački (na primer +7 °C napolju i voda od 35 °C). COP 4 znači da pumpa iz 1 kWh struje daje 4 kWh toplote — ali samo u tim uslovima. |
SCOP | Sezonski prosek tog odnosa kroz celu grejnu sezonu, za određenu klimatsku zonu i temperaturu vode. Za procenu godišnje potrošnje ovo je važniji broj. |
A+++ | Klasa energetske efikasnosti. Govori koliko je uređaj efikasan, ne koliko je jak. |
kW | Snaga — koliko toplote pumpa može da isporuči. Nije potrošnja struje. |
Dva uređaja se mogu porediti samo ako su brojevi mereni pri istim uslovima. SCOP za vodu od 35 °C (podno grejanje) i SCOP za vodu od 55 °C (radijatori) su dva različita broja istog uređaja, i drugi je uvek niži.
Formula je jednostavna:
godišnja potrošnja struje ≈ godišnja potrebna toplota ÷ SCOP
Teži deo je znati koliko toplote kuća troši. Najpouzdaniji izvor je vaša dosadašnja potrošnja:
Ako grejete na gas: potrošeni m³ × oko 9,3 kWh × efikasnost kotla (za stariji kotao oko 0,8, za kondenzacioni oko 0,9).
Ako grejete na struju (TA peći, električni kotao): to što ste potrošili za grejanje je približno i potrebna toplota.
Ako nemate podatak: okvirna procena je 100–150 kWh po m² godišnje za stariju kuću i 50–80 kWh po m² za novu, dobro izolovanu.
Primer: kuća je prošle zime potrošila 1.500 m³ gasa u starijem kotlu. To je oko 1.500 × 9,3 × 0,8 ≈ 11.200 kWh toplote. Uz SCOP 3,5 pumpa bi za istu toplotu potrošila oko 3.200 kWh struje za celu sezonu.
Ovo je deo koji se u stranim tekstovima o pumpama ne pominje, a kod nas je presudan. Struja za domaćinstva se obračunava po zonama mesečne potrošnje:
zelena zona — do 350 kWh mesečno,
plava zona — od 350 do 1.200 kWh,
crvena zona — preko 1.200 kWh mesečno.
Plava zona je skuplja od zelene, a crvena višestruko skuplja. Potrošnja toplotne pumpe nije ravnomerna kroz godinu: najveći deo pada na decembar, januar i februar. Tih meseci, uz ostalu potrošnju domaćinstva, lako se prelazi u plavu, a kod većih kuća i u crvenu zonu.
Zato je pravilnije računati po mesecima nego po godini. Ako pumpa u januaru troši 900 kWh, a domaćinstvo bez nje 300 kWh, ukupnih 1.200 kWh je na samoj granici crvene zone. Granice zona i važeće cene proverite na računu ili na EPS kalkulatoru, jer se menjaju.
Dvotarifno brojilo pomaže, posebno ako sistem ima akumulacioni rezervoar ili podno grejanje koje može da „puni“ toplotu u jeftinijoj tarifi.
Previsoka temperatura vode. Svaki stepen više na polazu smanjuje koeficijent. Pumpa koja tera vodu od 60 °C kroz radijatore troši osetno više od iste pumpe sa podnim grejanjem na 35 °C.
Predimenzionisana pumpa. Rad u kratkim ciklusima, sa čestim paljenjem i gašenjem, troši više energije.
Isključena ekvitermska regulacija. Pumpa treba da prilagođava temperaturu vode spoljnoj temperaturi. Ako stalno radi na najvišoj vrednosti, troši kao da je uvek najhladniji dan.
Česta noćna gašenja i jutarnja „dogrevanja“. Kod pumpe je obično isplativije držati ravnomernu temperaturu nego je spuštati pa naglo dizati.
Električni dogrejač koji se uključuje kad ne treba. Proverite podešavanja — dogrejač troši struju jedan na jedan.
Slaba izolacija. Pumpa samo nadoknađuje gubitke; veći gubici, veći račun.
Kada neko napiše „pumpa od 16 kW mi troši previše“, skoro nikad ne navodi kolika je kuća, kakva je izolacija, na kojoj temperaturi radi voda i da li je pumpa dimenzionisana proračunom ili „odoka“. Bez tih podataka broj ne govori ništa o tome koliko bi trošila u vašoj kući.
Ako želite pouzdaniju procenu, počnite od svoje potrošnje i od pravilno odabrane snage.
Godišnji broj ne govori koliko ćete platiti, jer se potrošnja ne deli ravnomerno na mesece. Za kuću iz prethodnog primera, sa oko 3.200 kWh godišnje, raspodela izgleda otprilike ovako (ilustracija, ne merenje):
Mesec | Okvirna potrošnja pumpe |
Oktobar | oko 150 kWh |
Novembar | oko 350 kWh |
Decembar | oko 600 kWh |
Januar | oko 750 kWh |
Februar | oko 600 kWh |
Mart | oko 450 kWh |
April | oko 200 kWh |
Dodajte ovome ostalu potrošnju domaćinstva i vidite u kojoj zoni ćete biti u januaru. To je realnija slika od jednog godišnjeg broja.
Ako pumpa priprema i sanitarnu vodu, to je potrošnja i van grejne sezone. Za vodu pumpa radi na višoj temperaturi, pa joj je koeficijent niži nego kod podnog grejanja. Za četvoročlano domaćinstvo to je obično reda veličine hiljadu kWh struje godišnje — i dalje osetno manje nego kod električnog bojlera, koji vodu greje jedan na jedan.
Većina savremenih pumpi u aplikaciji ili na upravljaču pokazuje potrošenu struju i proizvedenu toplotu. Ako vaša nema tu opciju, posebno brojilo za pumpu košta malo, a posle jedne sezone daje tačan podatak. Sa njim tačno znate koliki je stvarni sezonski koeficijent u vašoj kući — i da li je podešavanje dobro.
Ako je izmereni koeficijent osetno niži od deklarisanog, prvo proverite temperaturu vode i ekvitermsku krivu. U većini slučajeva tu je razlog.
Za procenu koristite SCOP, i to za temperaturu vode koju vaš sistem zaista traži.
Godišnja potrošnja ≈ potrebna toplota ÷ SCOP.
Računajte po mesecima: zimi se lako prelazi u skuplju zonu.
Najveći neprijatelji računa su visoka temperatura vode i predimenzionisana pumpa.
Okvirnu snagu za vašu kuću možete da proverite u kalkulatoru toplotne pumpe.
Zavisi od izolacije i sistema grejanja. Okvirno, kuća kojoj godišnje treba 8.000–12.000 kWh toplote, uz SCOP 3,5, potrošiće oko 2.300–3.400 kWh struje za grejanje tokom sezone. Najveći deo pada na tri najhladnija meseca.
Snaga od 16 kW ne govori koliko pumpa troši, nego koliko toplote može da isporuči. Potrošnja zavisi od toplotnih potreba kuće i od SCOP-a. Pumpa od 16 kW u kući kojoj treba 8 kW radiće u kratkim ciklusima i trošiće više nego pravilno odabrana.
Najčešće da, posebno ako sistem ima akumulacioni rezervoar ili podno grejanje, jer deo toplote može da se pripremi u jeftinijoj noćnoj tarifi.
Na nižoj spoljnoj temperaturi pumpa mora više da radi da bi izvukla toplotu iz vazduha, pa joj koeficijent pada. Istovremeno kuća gubi više toplote. Oba efekta zajedno dižu potrošnju u najhladnijim danima.
