Toplotna pumpa na radijatore: kada radi, a kada ne

Kratak odgovor je: može, ali ne sa svakim radijatorom. Da li vaši radijatori mogu da greju kuću uz toplotnu pumpu zavisi od jednog podatka — koliko toplote daju kada kroz njih teče voda niže temperature.

Dobra vest je da to možete da proverite sami, još ove zime, pre nego što uložite ijedan dinar u pumpu.

U čemu je problem

Klasični radijatorski sistemi su projektovani za gasne ili kotlove na čvrsto gorivo, koji vodu greju na 70 do 75 °C. U tehničkoj dokumentaciji to se piše kao režim 75/65 °C — temperatura vode na ulazu i na izlazu iz radijatora.

Toplotna pumpa je najefikasnija kada greje vodu što manje. Podno grejanje radi sa vodom od 30 do 40 °C i tu pumpa daje najviše. Sa radijatorima se obično radi u režimu 55/45 °C ili niže.

Problem je u tome što isti radijator na 55/45 °C daje znatno manje toplote nego na 75/65 °C — otprilike upola manje. Ako su radijatori bili tačno dovoljni za 75 °C, na 55 °C neće zagrejati prostoriju po najhladnijem danu.

Test koji možete da uradite sami

Ako sada grejete na kotao, uradite ovo tokom jednog hladnog perioda ove zime:

1. Spustite temperaturu polazne vode na kotlu na 55 °C.

2. Ostavite termostatske ventile otvorene kao i inače.

3. Posmatrajte nekoliko dana da li sve prostorije drže željenu temperaturu.

Ako kuća ostaje topla — radijatori su dovoljno veliki i toplotna pumpa ima smisla bez većih izmena.

Ako se samo neke prostorije ohlade — problem je lokalni. Obično su to ugaone sobe ili prostorije sa velikim prozorima, i rešava se zamenom samo tih radijatora.

Ako se cela kuća ohladi — uz postojeće radijatore pumpa bi morala da radi na visokoj temperaturi i ušteda bi bila mala.

Kondenzacioni kotao će usput raditi efikasnije na nižoj temperaturi, pa ništa ne gubite ni ako test pokaže da pumpa nije za vas.

Rešenja kada radijatori nisu dovoljni

• Zamena dela radijatora većim. Najčešće je dovoljno promeniti radijatore u dve ili tri problematične prostorije. Koliko rebara treba po prostoriji pokazuje kalkulator radijatora, u kome možete da izaberete i temperaturni režim.

• Ventilokonvektori (fan coil). Imaju ventilator, pa daju mnogo više toplote pri niskoj temperaturi vode. Usput mogu i da hlade leti. Pogledajte ventilokonvektore.

• Izolacija. Manji gubici znače da isti radijatori na nižoj temperaturi postaju dovoljni. Često najisplativiji korak.

• Hibridni sistem. Pumpa greje dok je napolju blago, a postojeći kotao preuzima samo najhladnije dane.

• Pumpa sa višom temperaturom polaza. Neke pumpe mogu da daju vodu do 65 °C ili više. Rade, ali sa nižim koeficijentom — to je kompromis, ne rešenje bez cene.

Aluminijumski ili čelični radijatori uz pumpu

Materijal nije presudan. Važna je ukupna snaga radijatora pri temperaturi vode koju pumpa daje. Aluminijumski radijatori se brže zagreju i ohlade, čelični panelni sporije, ali kroz sat-dva rada razlika je mala. Kod zamene birajte po snazi za vaš temperaturni režim, a ne po materijalu.

Kada ne preporučujemo pumpu na postojeće radijatore

Ako test pokaže da se cela kuća hladi na 55 °C, kuća nema izolaciju i ne planirate da je radite, toplotna pumpa na takve radijatore neće dati ono što očekujete. U tom slučaju je kondenzacioni gasni kotao realnija odluka, a pumpa ima smisla posle izolacije ili rekonstrukcije. Pogledajte i poređenje toplotna pumpa ili gasni kotao.

Šta je ekvitermska kriva i zašto vam treba

Najhladniji dan je retkost. Većinu zime je napolju između 0 i 10 °C, i tada ni radijatorima ne treba voda od 55 °C — dovoljno je 40 ili 45 °C. Ekvitermska regulacija meri spoljnu temperaturu i prema njoj podešava temperaturu vode: hladnije napolju, toplija voda; blaže napolju, hladnija voda.

Uz radijatore ovo je presudno. Pumpa koja ceo dan tera vodu od 55 °C troši kao da je stalno mraz. Pumpa sa dobro podešenom krivom veći deo zime radi na niskoj temperaturi i postiže koeficijent blizu onog sa podnim grejanjem.

Kako da saznate na kom režimu rade vaši radijatori

Ako nemate projekat, pogledajte podešavanje kotla: na koju temperaturu je podešena polazna voda zimi? Ako je to 70 ili 75 °C i kuća se jedva greje, radijatori su na granici. Ako kotao radi na 60 °C i kuća je topla, imate rezervu. Termostatski ventili koji su stalno pritvoreni takođe govore da radijatori daju više nego što prostoriji treba.

Hibridni sistem: kada je to najbolji odgovor

U kući sa dobrim gasnim kotlom koji još ima godine rada, hibridni sistem često daje najviše za najmanje novca. Pumpa preuzima veći deo sezone, kada je napolju blago i kada joj je koeficijent visok. Kotao se uključuje samo po najhladnijim danima ili kada je struja skuplja od gasa u datom trenutku.

Takav sistem traži automatiku koja zna kada kome da prepusti rad i hidrauliku koja povezuje oba izvora. Zato se radi po projektu — pogledajte projektovanje i tehničku podršku.

Ključno ukratko

• Radijatori za 75/65 °C na 55/45 °C daju oko polovinu toplote.

• Spustite kotao na 55 °C po hladnom vremenu i proverite da li kuća drži temperaturu.

• Najčešće je dovoljno zameniti radijatore u dve-tri prostorije.

• Fan coil jedinice rešavaju problem i dodaju hlađenje leti.