Koliko BTU klima treba za sobu: 9, 12, 18 ili 24

Oznake 9, 12, 18 i 24 na klima uređajima znače 9.000, 12.000, 18.000 i 24.000 BTU — jedinicu za rashladni kapacitet. Izbor prave snage je najvažnija odluka pri kupovini klime, važnija od marke. Premala klima ne može da rashladi sobu po najtoplijim danima, a prevelika troši više i hladi neprijatno.

Osnovna računica

Za prosečnu prostoriju računa se oko 500 BTU po kvadratnom metru, pa se ta vrednost koriguje prema visini plafona, orijentaciji i položaju prostorije. Na istom principu radi i naš kalkulator za klimu.

Ovo su vrednosti za prosečnu prostoriju sa plafonom do 2,6 m, na srednjem spratu, bez velike staklene površine okrenute ka jugu ili zapadu.

Šta pomera preporuku naviše

• Prostorija ka jugu ili zapadu — popodnevno sunce dodaje toplotu koju klima mora da izbaci.

• Poslednji sprat ispod krova — krov se leti zagreva, pa je obično potreban stepenik veći kapacitet.

• Visok plafon — više vazduha za hlađenje.

• Velike staklene površine, kuhinja u istoj prostoriji, više ljudi ili računara.

Primer: dnevni boravak od 22 m² na srednjem spratu je u opsegu 12.000 BTU. Isti boravak u potkrovlju, okrenut ka zapadu, prelazi u 18.000 BTU.

Zašto prevelika klima nije bolja

Prirodno je razmišljati da će jača klima brže rashladiti sobu. Hoće — ali onda radi u kratkim ciklusima: brzo ohladi vazduh, ugasi se ili spusti snagu, pa se ponovo ubrza. Rezultat je naizmenično hladno i toplo, lošije odvlaživanje (vazduh ostaje vlažan i lepljiv) i veća potrošnja nego kod pravilno odabranog uređaja.

Inverter klime to ublažavaju jer mogu da rade na smanjenoj snazi, ali i inverter ima donju granicu ispod koje počinje da se pali i gasi. Cilj je kapacitet usklađen sa prostorijom, ne najveći mogući.

Šta ako je klima premala

Klima premale snage stalno radi punom snagom i po najtoplijim danima ne dostiže zadatu temperaturu. Troši više struje, lošije odvlažuje vazduh i brže se troši, jer kompresor nikad ne „predahne“.

Jedna klima za ceo stan?

Jedna jača klima u hodniku ili dnevnom boravku neće ravnomerno rashladiti sobe iza zatvorenih vrata. Za više prostorija bolje je više manjih jedinica ili multi split sistem sa jednom spoljnom i više unutrašnjih jedinica.

A za grejanje?

Većina inverter klima radi i kao toplotna pumpa vazduh–vazduh i greje zimi. Kapacitet iz ove tabele je dobra polazna tačka i za grejanje, uz napomenu da grejni kapacitet pada kada je napolju jako hladno. O tome više u tekstu grejanje na inverter klimu.

Energetska klasa i SEER

Pored kapaciteta, na deklaraciji ćete videti energetsku klasu i sezonske koeficijente: SEER za hlađenje i SCOP za grejanje. Što su veći, to klima manje troši za isti učinak. Dve klime iste snage mogu imati osetno različitu potrošnju, pa je kod uređaja koji će raditi mnogo — na primer kao glavno grejanje — efikasnost vredna doplate.

Gde postaviti unutrašnju jedinicu

• Na zid odakle vazduh može da struji duž cele prostorije, ne prema krevetu ili radnom stolu.

• Dovoljno ispod plafona da vazduh može slobodno da se usisava.

• Ne iznad izvora toplote ili iza zavesa.

• Tako da crevo za kondenz ima prirodan pad ka odvodu.

Mesto se bira pri proceni pre montaže, zajedno sa mestom spoljne jedinice — više u tekstu cena montaže klime.

Multi split: kada ima smisla

Multi split sistem ima jednu spoljnu i dve ili više unutrašnjih jedinica. Zgodan je kada na fasadi nema mesta za više spoljnih jedinica ili kada zgrada to ne dozvoljava. Svaka unutrašnja jedinica se bira po prostoriji, po istoj računici kao iznad. Mana je što kvar spoljne jedinice isključuje sve prostorije odjednom.

Ključno ukratko

• 9, 12, 18, 24 su hiljade BTU; okvirno 500 BTU po m².

• Jug, zapad, potkrovlje i visok plafon traže stepenik veću klimu.

• Prevelika klima hladi neravnomerno i lošije odvlažuje.

• Za više soba bolje je više jedinica nego jedna jaka.

Pogledajte ponudu klima uređaja, a okvirnu snagu za vašu prostoriju proverite u kalkulatoru.