Većina inverter klima uređaja nije samo za hlađenje. Zimi rade kao toplotna pumpa vazduh–vazduh: izvlače toplotu iz spoljnog vazduha i ubacuju je u prostoriju. Zato iz jednog kilovata struje mogu da daju tri do četiri kilovata toplote — znatno više od TA peći ili grejalice, koje daju jedan na jedan.
Ali klima nije zamena za centralno grejanje u svakoj situaciji. Evo gde dobro radi, a gde su joj granice.
Okvirno, kapacitet za grejanje je sličan kapacitetu za hlađenje, pa važi ista računica kao u tekstu koliko BTU klima treba za sobu: klima od 9.000 BTU za prostoriju do oko 18 m², od 12.000 BTU do oko 24 m².
Razlika je u tome što grejni kapacitet pada kada spoljna temperatura padne. Na −5 °C klima daje manje toplote nego na +7 °C, a kuća istovremeno gubi više. Zato, ako vam je klima glavni izvor grejanja, a ne dopuna, birajte je za stepenik veću nego za hlađenje — ili proverite grejni kapacitet modela pri niskoj temperaturi u tehničkoj dokumentaciji.
Svaki uređaj ima deklarisan radni opseg za grejanje. Kod većine standardnih inverter klima on ide do oko −15 °C, a modeli namenjeni hladnijoj klimi idu i niže. Proverite deklaraciju modela pre kupovine.
Važno je razlikovati dve stvari: radi na −15 °C ne znači zagreje sobu na −15 °C. Na samoj granici opsega klima daje znatno manje toplote i radi sa nižom efikasnošću.
Kada klima greje po hladnom i vlažnom vremenu, na spoljnoj jedinici se hvata inje. Uređaj ga povremeno otapa — na nekoliko minuta prestaje da greje, a iz spoljne jedinice curi voda, ponekad uz paru. To je normalno i deo je rada. Unutrašnja jedinica u režimu grejanja ne izbacuje vodu; to radi samo spoljna.
Spoljnu jedinicu zato treba postaviti tako da voda ima kud da otekne, a ne da se ledi na stazi ili terasi.
Potrošnja zavisi od toga koliko toplote prostorija gubi i od efikasnosti uređaja. Za procenu važi ista formula kao kod toplotnih pumpi: potrebna toplota ÷ sezonski koeficijent (SCOP). Klima sa SCOP 4 za 1.000 kWh toplote potroši oko 250 kWh struje.
Ako zimi grejete samo klimom, imajte u vidu zone na računu za struju — više u tekstu potrošnja struje toplotne pumpe, jer isto važi i ovde.
Temperatura 20–22 °C. Svaki stepen više osetno diže potrošnju.
Ne gasite je kada izlazite na par sati. Inverter troši manje kada održava temperaturu nego kada ponovo zagreva ohlađen stan.
Usmerite lamele nadole. Topao vazduh se penje, pa bez toga ostaje pod plafonom.
Automatska brzina ventilatora obično je najbolji balans između komfora i buke.
Čist filter. Zaprljan filter smanjuje protok i efikasnost, i zimi i leti.
Inverter klima | Toplotna pumpa vazduh–voda | |
Šta greje | vazduh u jednoj prostoriji | vodu za radijatore ili podno |
Topla voda | ne | da, uz bojler |
Ulaganje | manje | znatno veće |
Komfor | topliji vazduh pri plafonu, hladniji pod | ravnomerna toplota |
Klima je odlična za prelazni period, za stan sa nekoliko prostorija i kao dopuna drugom grejanju. Za celu kuću, sa toplom vodom i ravnomernom toplotom, toplotna pumpa vazduh–voda je pravo rešenje.
Klima koja se postavlja prvenstveno za hlađenje obično stoji visoko, blizu plafona. Za grejanje to nije idealno, jer topao vazduh ostaje gore. Ako će vam klima biti glavni izvor grejanja, razmislite o parapetnoj jedinici koja se postavlja nisko, pri podu — topao vazduh tada kreće odozdo i ravnomernije zagreva prostoriju. Pogledajte parapetne klima uređaje.
Klima ne isušuje vazduh pri grejanju sama po sebi, ali grejanje toplim vazduhom smanjuje relativnu vlažnost u prostoriji, kao i svako drugo grejanje. Ako vam vazduh deluje suvo, ovlaživač ili posude sa vodom pomažu. Strujanje vazduha se smanjuje automatskim režimom ventilatora i usmeravanjem lamela tako da vazduh ne duva direktno u ljude.
Često najbolja uloga klime zimi nije da zameni centralno grejanje, nego da ga dopuni. U prelaznom periodu — oktobar, novembar, mart — klima pokriva potrebe bez paljenja kotla. Po najhladnijim danima kotao ili pumpa preuzimaju posao, a klima po potrebi dogreva pojedinačne prostorije. Tako svaki uređaj radi u uslovima u kojima je najefikasniji.
Inverter klima greje kao toplotna pumpa: iz 1 kWh struje 3–4 kWh toplote na blagim temperaturama.
Grejni kapacitet pada sa padom spoljne temperature.
Odmrzavanje spoljne jedinice i voda iz nje su normalni.
Ne gasite je pri kratkom odsustvu i usmerite vazduh nadole.
Pogledajte klima uređaje u ponudi i proverite potrebnu snagu u kalkulatoru.
Okvirno do 24 m² po blagom vremenu. Po jakom mrazu grejni kapacitet pada, pa za glavno grejanje birajte stepenik veću klimu ili proverite grejni kapacitet modela pri niskoj temperaturi.
Najčešće jeste, jer klima iz 1 kWh struje daje više kWh toplote, dok TA peć daje jedan na jedan. Prednost se smanjuje po jakom mrazu.
To je odmrzavanje: inje sa spoljne jedinice se otapa i voda ističe. To je normalan deo rada u režimu grejanja.
Pri odsustvu od nekoliko sati bolje je ostaviti je da održava temperaturu ili spustiti zadatu vrednost za par stepeni, nego je gasiti pa ponovo zagrevati ohlađen stan.
